Кратка историја развоја столова за подизање

Потреба људи за вертикалним транспортом стара је колико и људска цивилизација.Столови за подизањеослањао се на основна средства моћи све до индустријске револуције.
У старој Грчкој, Архимед је развио побољшани уређај за дизање на ужад и котур, који је користио витла и полуге за намотавање ужета за подизање око калема за вертикални транспорт.
80. године наше ере, гладијатори и дивље животиње возили су се примитивним лифтовима до Колосеума у ​​Колосеуму.
У 18. веку за развој подизних столова почела је да се користи механичка сила. Године 1743, Луј КСВ из Француске је одобрио постављање лифтова за особље помоћу противтега у својој приватној палати у Версају.
Године 1833. систем који је користио клипну шипку је коришћен за подизање рудара у области планине Харц у Немачкој.
Године 1835. у једној британској фабрици постављен је подизни сто вучен каишом назван „машина за витло“.
1846. прва индустријска хидрауликастолови за подизањепојавио. Затим су убрзо уследила и друга моторна дизала.
Амерички механичар Отис је 1854. године изумео механизам са чегртаљком, који је приказан на сајму у Њујорку за сигурносно подизање.
1889. године, када је изграђен Ајфелов торањ, постављен је лифт на парни погон, а затим је коришћен и лифт.

Године 1892. изграђена је опрема за дизање планине Астиљеро у Чилеу, а 15 подизних платформи још увек користе машине и опрему од пре више од 110 година.